Danas: DS se ponovo oslanja na poslanike LDP-a?

Beograd - Zakon o državnim službenicima, koji bi trebalo da omogući stvaranje efikasnije i jeftinije javne uprave, naći će se u skupštinskoj proceduri za petnaestak dana, ali još uvek nije jasno da li Vlada ima obezbeđenu podršku većine poslanika ili će joj biti potrebna pomoć opozicije. Na osnovu trenutne situacije, deluje da će se ponoviti slučaj sa zakonom o javnom informisanju. Manji broj poslanika vladajuće koalicije glasaće protiv ili će biti uzdržan, a da se ipak dođe do brojke od 126 glasova „za“ pomoći će opoziciona Liberalno-demokratska partija.

Jelena Trivan, portparolka Demokratske stranke, ipak je uverena da će novi zakon o državnim službenicima bez problema biti usvojen, s obzirom na to da reforma javne uprave ima jedinu alternativu u povećanju poreza i smanjenju plata i penzija.

- Svim strankama u vladajućoj koaliciji je jasno da bez racionalizacije državne uprave nema izlaska iz ekonomske krize. Uostalom, postoji koalicioni dogovor da se na stabilizaciju budžeta ide upravo kroz reforme koje bi u parlamentu trebalo uskoro da budu usvojene. Novi politički dogovor oko otpuštanja nije potreban i verujem da će biti obezbeđen konsenzus u sprovođenju programa - kaže Trivanova za Danas.

Na našu konstataciju da oko najavljenih otpuštanja nisu saglasne ni sve stranke koje inače podržavaju Vladu, pa čak ni svi ministri, portparolka demokrata tvrdi da nesporazuma nema.

- Niko se ne raduje otpuštanju drugih ljudi, pa naravno ni ministar Milutin Mrkonjić, ali svi znamo da ukoliko ne pristupimo tom poslu može nam se desiti sunovrat ekonomske krize - pojašnjava Trivanova.

Potpredsednica G17 plus Suzana Grubješić takođe smatra da u vladajućoj koaliciji postoji saglasnost o potrebi racionalizacije državnog aparata i da Vlada Srbije ima plan na koji način će to biti sprovođeno. Prema njenim rečima, smanjenje broja zaposlenih obavljaće se po određenim, jasno utvrđenim kriterijumima i standardima, kao i da neće biti paušalnih otpuštanja, niti će se partijska pripadnost uzimati u obzir.

Najglasniji protivnici otpuštanja viška birokrata su ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma. Marković je poručio da je Vlada dužna da zaposli sve svoje građane, a ne da daje otkaze, „jer se otpuštanjima 14.000 ljudi ništa ne dobija“, a maltene istim rečima reagovao je Mrkonjić.

Iako je ministar za infrastrukturu ujedno i visoki funkcioner SPS-a, deluje da se njegov stav u ovom slučaju razlikuje od partijskog. Socijalisti smatraju da otpuštanja zaposlenih u administraciji treba sprovesti na svim nivoima, od lokalne samouprave do Vlade Srbije i da o tome mora biti postignut konsenzus u vladajućoj većini. Đorđe Milićević, portparol SPS-a, ističe da racionalizacija ne sme biti osnov za političku čistku, već da se moraju poštovati principi stručnosti, neophodnosti i profesionalnosti.

Za uspostavljanje političkog konsenzusa je i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, koji smatra da se u otpuštanju mora krenuti najpre od državnih sekretara kojih u Vladi ima oko 70, a „koji su posao dobili na osnovu partijske pripadnosti“.

Liberalno demokratska partija je spremna da podrži reformu državne uprave, najavili su funkcioneri LDP-a, mada su u isto vreme upozorili da paralelno s rezovima u administraciji treba razmotriti šta da se radi sa „najglomaznijom vladom u Evropi“.

Na strani Mrkonjića i Markovića Palme u ovom slučaju su DSS, Nova Srbija, naprednjaci i radikali. Pojedine opozicione stranke predlažu čak formiranje parlamentarne komisije koja bi se bavila otpuštanjima u administraciji, a njihova glavna zamerka je što ne postoje kriterijumi po kojima će se određivati ko je u stvari višak. Oni optužuju stranke u vlasti da su najodgovornije za preglomaznu administraciju i da su zbog masovnog zapošljavanja svojih kadrova sada spremne da se razračunaju sa službenicima koji nemaju stranačko zaleđe.

Da kriterijumi za „racionalizaciju“ još nisu utvrđeni saznajemo i od pojedinih ministara u Vladi Srbije, koji navode da će o kriterijumima odlučivati neposredni rukovodioci sektora. Za sada nije jasno ni koliko će radnika zaista dobiti otkaze, jer se barata ciframa od 10.000 do 14.000 ljudi. Pretpostavlja se da će u prvoj polovini 2010. bez posla ostati oko 2.000 ljudi iz državne uprave. Istom cifrom se barata i u pravosuđu, dok je najveći višak od oko 10.000 zaposlenih u lokalnim samoupravama i raznim agencijama. Koliko je prekobrojnih u zdravstvu i prosveti tek treba da se utvrdi. Svi otpušteni će dobiti otpremnine, u skladu sa zakonom.

(Danas)